SVIJET SVIJET - KULTURA

Тихи одлазак редитеља „Тома и Џерија”

ПОВОДОМ СМРТИ ЏИНА ДИЧА

Аутор: Милица Димитријевић

Aмерички илустратор, аниматор и продуцент, добитник Оскара, остао је упамћен као мајстор жанра који оплемењује

Џин Дич (Фото: Википедија)

„Њујорк тајмс”, „Лос Анђелес тајмс”, „Гардијан” и многи други светски медији данима уназад одају пошту човеку који нам је у аманет оставио епизоде неких од најлегендарнијих цртаних филмова икада снимљених – реч је о „Тому и Џерију” и „Попају” и њиховом редитељу Џину Дичу (1924–2020). Овај амерички илустратор, аниматор и продуцент, добитник Оскара, преминуо је 16. априла у Прагу и то неочекивано, како је то објавио његов чешки издавач Петр Химел, чиме је стављена тачка на једну богату каријеру посвећену жанру који оплемењује на само најмлађе којима је намењен већ и све нас који смо остали „велика деца”.

Животни пут овог мајстора креације водио је од родног Чикага, преко кратке каријере у војсци током Другог светског рата, па до Прага, где је допутовао 1959. на десетак дана да би, испоставиће се, остао до краја живота – ту је упознао супругу Зденку. Одмалена је био заинтересован за анимацију, а одрастајући у Лос Анђелесу правио је новине за своје вршњаке и стрипове користећи тоалет-папир и лупу и то га је, како је касније испричао у једном од интервјуа, одлично припремило за будући позив.

Улазак у свет шоу-бизниса десио се 1945, када је послао своје цртеже публикацији посвећеној џезу (његовој другој великој љубави) под именом „The Record Changer”. Они су његове рукотворине објавили и тако је кренуло, да би се наставило анимираним рекламама за реномиране студије и ангажманом за Си-Би-Ес, када настаје његов познати серијал посвећен Страшном Тому. За краткометражни филм „Мунро” – о четворогодишњаку којег одводе у војску и који узалуд покушава да надлежнима објасни да је он само дете – заслужио је далеке 1960. Оскара. Остварење је остало упамћено као упечатљива осмоминутна редитељска бравура „која руглу изврће ригидни војни систем размишљања, истовремено осликавајући нежну душу дечака који топи и најтврђа срца”.

Признање „Winsor McCay Award”, а зарад његове животне посвећености анимацији, добио је 2004, док агенције подсећају да је радећи управо иза „гвоздене завесе” осмислио тринаест епизода популарног серијала посвећеног на почетку текста поменутим мачору и мишу и снажном морнару, љубитељу спанаћа. Живот у комунистичкој Чехословачкој, касније Чешкој, овековечио је у мемоарима названим „За љубав Прагу”, о чему је остало забележено да је за „Њујорк тајмс” 1975. емотивно рекао: „Где још можете да изађете из студија, скувате шољу кафе на сопственом шпорету и погледате навише у стари торањ у којем је радио прави алхемичар претварајући метале у злато?”

извор: политика.рс

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s